 |
|
|
|
Pančićevo botaničko putovanje Crnom Gorom započinje jula meseca 1873. godine u Kotoru u koji je doputovao iz Trsta. U pismu V. Janki¸ žali se da je malo mogao da učini s obzirom na veliku sušu i da je skupio samo Secale dalmaticum, Linaria dalmatica i Chamaepeuce stricta. Iz Kotora se upućuje na Cetinje odakle pravi kraći izlet na Lovćen gde je našao samo nekoliko primeraka Senecio Visianianus Papaf., Heliosperma Tommasinii, Potentilla speciosa i Prunus prostrata. Zabeležio je da su u cvetu bili Amphoicarpus Neumayeri, Chrysanthemum coronopifolium, Alsine Arduini i jedan Hieracium za koji je pretpostavljao da je piliferum. Put od Cetinja do Durmitora je trajao punih pet dana a još četiri dana je utrošio na uspon do dva vrha. Pančić je zadivljen vrhovima, livadama i mnogim jezerima Durmitora. Sa Durmitora se upućuje na jug put Koma. Na tom putu kratko provodi na Javorju, po njegovom mišljenju interesantnoj planini koja zaslužuje najmanje dva dana a odatle se spušta u dolinu Morače do manastira Morača. Za par dana našao je samo nekoliko biljnih vrsta od kojih bi, kako kaže, jedan Hieracium mogao biti nova. Od manastira Morače upućuje se na istok, prema Kolašinu a zatim uz Taru na Kom. Pod Komom je proveo dva dana od kojih je jedan iskoristio da se popne na drugi po veličini vrh. Od skupljenih biljaka jedna Valeriana i jedna Saponaria bi, po njegovom mišljenju, mogle biti nove. Za razliku od Durmitora, Pančić nalazi da Kom nije tako lepa planina. Zbog rastresite krečnjacke podloge, na većim visinama, biljke ne mogu dobro da se prihvate za podlogu. Nema jezera jer su padine strme i sa siparima. Napuštajuci Kom, tokom dva vrlo dosadna dana, stiže, preko Vasojevića i Bratonožica u Zetu. Odmah nastavlja sledećeg dana u Gornje Blato (severni deo Skadarskog jezera) i čamcem stiže u Vir. Tu nalazi uobičajene hidrofite. Još jedan dan je utrošio u penjanju na Sutorman. Nažalost, skoro sve biljke su bile sasušene. Uspeo je da prikupi ostatke nekih biljaka na Malom Loncu, kamenoj kupi Sutormana i da se kasno u noć vrati u Vir. U toku sledeća dva dana stiže na Cetinje, tačno 25 dana posle početka putovanja. Pošto je teže stvari poslao za Kotor, nakon kraćeg odmora upućuje se preko Ceklica za Grahovo. Na ovom dvodnevnom putu, pored ostalih biljaka nalazi na Centaurea crocea za koju misli da bi mogla biti nova kao i Briza racemosa koja nije uobičajena za ovu geografsku širinu. Odatle se upućuje ka Bjeloj Gori i dalje i konstatuje da su i Bjela Gora i Vučji zub a donekle i Orjen potpuno isušeni. Na kraju tog puta nalazi jednu sumnjivu vrstu Pinus, verovatno P. leucodermis ali bez karakteristične boje kore na granama. Ovim je, kako sam Pančić kaže, završio sa Crnom Gorom. Preko Krivošija se spušta u Risan a odatle čamcem za Kotor iz koga se vraća u Trst. I pored nepovoljnih uslova (sušna godina), Pančić je na ovom putovanju sakupio veliku florističku građu - oko 1298 vrsta. Kao nove za nauku i floru Crne Gore, opisao je sledeće vrste:
1. Heliosperma macrantha Panč. (sa područja Komova)
2. Geranium oreades Panč. (Durmitor, Komovi)
3. Valeriana bertiscea Panč. (Komovi)
4. Carduus ramosissimus Panč. (Durmitor)
5. Sonchus pallescens Panč. (okolina Cetinja)
6. Hieracium thapsoides Panč. (Manastir Morača)
7. Hieracium naeglianum Panč. (Komovi)
8. Hieracium myriocephalum Panč. (Crno jezero na Durmitoru)
9. Verbascum leptocladum Panč. (dolina Morače)