Delphinium uechtritzianum Panč. 1888

Prethodni Naredni

 

 

 

 

Delphinium uechtritzianum Panč. 1888

= Consolida uechtritziana (Panč. ap. Huth) Soó 1966

= Delphinium uechtritzianum Panč. ap. Huth 1895

 

Pun naziv taksona:

Delphinium uechtritzianum Panč., Srpsk. Kralj. Bot. Bašt. Beograd 3 (1888), «nom. nudum»

 

Mesto publikovanja:

Pančić, J.: Regius hortus botanicus belgradensis 1887. Enumeratio plantarum vascularium Florae Serbiae. - Tipographia status, Belgradi, 1888, 31 pp.

 

Locus classicus: Grdelica, klisura Derven (Huth 1895: 378)

Typus: nije pronadjen!

 

Opis: Jednogodišnja, do 100 cm visoka biljka. Stabljika uspravna, najčešće granata, ređe jednostavna. Prizemni listovi perasto deljeni, sa duguljastim režnjevima. Listovi stabljike sa linearnim režnjevima, tamnoplavi. Brakteje gotovo duplo duže od listića cvetnog omotača, cele. Listići cvetnog omotača 10-14 mm dugi, sa gotovo dvostruko dužom ostrugom. Mešak je dlakav, malo sužen pri vrhu.

Opšte rasprostranjenje: Biljka je endemična za Balkansko poluostrvo; disjunktno i krajnje sporadično je rasprostranjena u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Grčkoj.

Rasprostranjenje u Srbiji: okolina Vranja, Grdelica, klisura Derven. Pored klisure Derven i Vranja postoje podaci o njenom prisustvu i na teritoriji Kosova i Metohije.

Stanište: Vrsta je korovsko-ruderalnog karaktera. Uglavnom je konstatovana na oranicama i u ruderalnoj vegetaciji pored puteva, u okviru mediteransko-submediteranskog pojasa.

Ostalo: Osnovano se pretpostavlja da je vrsta iščezla sa područja Srbije i Jugoslavije. Takson je uvršten u evropsku crvenu listu flore u kategoriji neodređenog taksona u pogledu zaštite (I).

S obzirom da je vrsta pretežno ruderalno-korovskog karaktera nije moguće utvrditi eventualne uzroke iščezavanja. Do iščezavanja je najverovatnije došlo ili zbog primene agrotehničkih mera ili zbog pošumljvanja kao što je slučaj sa Grderličkom klisurom.

Reintrodukcija vrste za sada nije planirana. Teškoću predstavlja nabavka materijala za reintrodukciju. Naime, ova biljka je izuzetno retka, mada u većem delu njenog endemičnog balkanskog areala, ranija nalazišta nisu u novije vreme proveravana. Za većinu njih se zato sumnja da su uništena ili da se pogrešno navode za ovu vrstu. Jedina za sada preostala populacija nalazi se na severnom Peloponezu.

Kao i druge jednogodišnje vrste roda Consolida veoma je dekorativna i može se lako gajiti. Vrste roda Consolida su otrovne i sadrže alkaloide delfinin i delfinoidin koji su po dejstvu slični akonitinu i veratrinu.