Campanula secundiflora Vis. et Panč. 1862

Campanula secundiflora Vis. et Panč. 1862

Pun naziv taksona:

Campanula secundiflora Vis. et Panč., Mem. Ist. Veneto 10: 20, tab. 6 (1862)

De Visiani, Roberto, Pančić, J.: Plantae serbicae rariores aut novae. A Prof. Roberto de Visiani et Prof. Josepho Pančić descriptae et iconibus illustratae. Decas I. - Typis J. Antonelli, Venetiis, 1862, 26 pp, Tab. I-VII. (Ex Vol. X, Memor. Imp. Reg. Institut).

Locus classicus: Klisura reke Panjice kod Arilja (Visiani & Pančić 1862: 20).

Typus: Užički okrug, fel.des mali Rzav bei Klisura, Pančić 9536, 1856, BEOU!

Opis: Višegodišnja zeljasta biljka jakog rizoma. Listovi u donjem delu stabla široko lancetasti sa srcastom osnovom, goli i po obodu nazubljeni a na vrhu ušiljeni, listovi cvetne stabljike na kratkim drškama ili sedeći, goli, jajasto-lancetasti ili lancetasti. Cvetovi zvonasti, bledo-plavi, ređe beličasti, složeni u rastresitu grozdastu cvast i obično okrenuti na jednu stranu. Krunični listići obrazuju kratku zvonastu cev, na vrhu zašiljeni; čašični listići linearni. Tučak nadvisuje kruničnu cev, prašnici svetložuti pri osnovi dlakavi. Plod trooka čaura sa mnogo sitnog svetlosmeđeg semena.

Opšte rasprostranjenje: Endemit zapadne Srbije i graničnih područja sa Crnom Gorom. Rasprostranjenje u Srbiji: Klisura reke Panjice kod Arilja, klisura reke Mileševke kod Prijepolja, klisura Lima kod Brodareva.

Stanište: Pukotine krečnjačkih stena u kanjonima i klisurama u zoni mešovitih lišćarskih šuma sa dominacijom crnog graba (Ostrya carpinifolia). Staništa se nalaze u dijapazonu nadmorskih visina od 500-850 m.

Ostalo: vrsta je krajnje ugrožena u Srbiji. Takson je uvršten u evropsku i u svetsku crvenu listu flore. Na svojim malobrojnim staništima retko obrazuje guste populacije. Broj jedinki na takvim mestima kao što je slučaj u klisuri Mileševke, gde su i najbogatije populacije, ne prelazi 10 individua na 5 m². Ukupna brojnost populacije na tri poznata lokaliteta u zapadnoj Srbiji ne prelazi 1000 individua. Najsiromašnije populacije nalaze se na klasičnom nalazištu u klisuri Panjice kod Arilja koje se procenjuju na manje od 100 primeraka. Međutim, nisu primećene značajnije promene brojnosti populacije, mada je u klisurama kroz koje prolaze saobraćajnice, moguće zbog aerozagađenja, a verovatnije zbog sakupljanja za zbirke brojnost populacije u opadanju.