Althaea kragujevacensis Panč. 1874

Althaea kragujevacensis Panč. 1874

= ? Althaea officinalis L. 1753

Pun naziv taksona:

Althaea kragujevacensis Panč., Fl. Princ. Serb. 200 (1874)

Pančić, J.: Flora Kneževine Srbije ili vaskularne biljke, koje u Srbiji divlje rastu. Po analitičkom metodu složio Dr. Josif Pančić. Flora Principatus Serbiae. - Državna štamparija, Beograd, 1874, XXXIV+798 str.

Locus classicus: Metino brdo kod Kragujevca (Pančić, J. 1870, BEOU!).

Holotypus: Kragujevac, Metino brdo, Pančić 3477, 1870, BEOU!

Opis: Višegodišnja biljka visine 50-150 cm, sivo pustenasta, sa zvezdastim i nedeljenim dlakama. Listovi sa dugačkim drškama, okruglasti do trouglasto jajasti, nedeljeni ili plitko deljeni u 3-5 kratkih, nepravilno nazubljenih režnjeva. Cvetova 1-3, na drškama dužim od listova u čijem se pazuhu nalaze. Listići spoljašnje čašice linearno lancetasti, 1/2-1/3 kraći od čašičnih listića dugačkih 6-7 mm. Krunični listići 2-3 puta duži od čašice, ljubičasti, sa tamnim žilicama. Plodići sa zvezdastim dlakama duž leđne strane do polovine, zvezdaste dlake sa kratkim, štrčećim kracima. Razlikuje se od srodne A. officinalis dugačkim cvetnim drškama (kod A. officinalis su cvetovi sedeći ili na veoma kratkim drškama) i indumentumom semena.

Opšte rasprostranjenje: Lokalno endemična vrsta centralnog dela Srbije. Rasprostranjenje u Srbiji: Metino brdo kod Kragujevca, izmedju Vraćevšnice i Ljuljaka. Pominje se i za zapadnu Srbiju u okolini Bajine Bašte, u podnožju planine Tare, pored reke Dervente, međutim ovi podaci se odnose na vrstu A. officinalis.

Stanište: U živicama, međama i šikarama, na obodu šumaraka, na vlažnom zemljištu, na nadmorskoj visini između 200 i 300 m.

Ostalo: Vrsta je iščezla iz prirode. Pretpostavlja se da je glavni uzrok iščezavanja širenje gradskog područja Kragujevca. Mogućnosti reintrodukcije ne postoje, jer je takson zauvek nestao iz svetskog genofonda. Vrsta je verovatno posedovala slična lekovita svojstva kao i običan slez. Međutim, vrsta farmakološki nije bila ispitivana.

Napomena: Biljka posle Pančića više nije nađena u Srbiji. Najnovijim israživanjima flore okoline Kragujevca utvrđeno je da ovaj takson više ne raste na klasičnom nalazištu. Međutim, postoje podaci da je ova biljka nekada gajena u nekim botaničkim baštama. Naime, broj hromozoma ove vrste izbrojao je Skovsted 1935. godine na materijalu iz Univerzitetske botaničke bašte u Kopenhagenu. Takođe, ova biljka je u periodu između 1887. i 1961. bila gajena i u Botaničkoj bašti “Jevremovac” u Beogradu.