Uputstvo za korišćenje forme za pretraživanje
Organizacija baze podataka
Upit u bazu
Kreiranje izveštaja
Tipovi izveštaja i njihovo preuzimanjeBaza podataka koja se u ovoj prezentaciji može pretraživati predstavlja samo jedan izvedeni deo integralne baze podataka o pančićevom herbaru “HERBPAN” koja se nalazi u Institut za botaniku i Botaničkoj bašti Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Baza je organizovana u paketu PARADOX 4.0 i kao takva direkto je kompatibilna sa najstandradnijim bazama podataka koje rade pod DOS-om i WINDOWS-om.
Dostupni deo baze podataka je organizovan u tri bloka: Klasifikacija, Lokalizacija i Period.
Blok označen imenom Klasifikacija sadrži kolone sa podacima o imenima 1. Familija; 2. Rodova; 3 Vrsta i 4. Revizija. U koloni 3. Vrsta su uneta imena koje je Pančić upisao na etikete, dakle radi se o pančićevim determinacijama koje su ponekad i pogrešne. U koloni 4. Revizija unete su malobroje revizije pančićevih determinacija.
Blok označen imenom Lokalizacija sadrži kolone sa podacima o nazivima: 5. Regiona; 6. Lokaliteta i 7. Sublokaliteta na kome je biljka sakupljena. U integralnoj bazi podataka postoji još definisanih kolona koje bliže odredju lokalnost pančićevih nalaza. Zbog toga u generisanim izveštajima koji se dobijaju nakon upita u dostupnu bazu podataka, naziv polja 6. Lokalitet odgovoru nazivu polja Lokalitet1, a naziv polja 7. Sublokalitet nazivu Lokalitet2.
Blok označen imenom Period sadrži kolonu sa podacima o godini sakupljanja biljke. U integralnoj bazi uz ovaj podatak je vezan i podatak o preciznom datumu branja.
Upit u bazu se može postaviti za svako od navedenih polja, i to u sledećim kombinacijama: 1) pojedinačno polje; 2) kombinacija nekoliko polja i 3) sva polja od jednom.
Baza je organizovana tako da daje odgovor na bilo koji tekstualni zapis (“substring”) koji se nalazi u definisanom polju. Dakle nije neophodno upisati pun naziv taksona ili lokaliteta da bi se dobio odgovor. Kombinacija “substringova” u različitim poljima upita u mnogome olakšava i ubrzava pretraživanje.
Radi što preciznijeg postavljanja upita i što efikasnijeg pretraživanja, odnoso dobijanja što kompletnijeg odgova iz baze podataka, formirana su četiri pomoćne datoteke sa nazivima Familija, Rodova, Regiona i Lokaliteta. Ove datoteteke su izvedene iz integralne baze podataka, tako da su i njima sadržani svi taksonomski i geografski nazivi, koji su identični nazivima koji se nalaze u bazi. Upotrebom ovih datoteka, koje se mogu “skinuti” i nezavisno od rada na sajtu analizirati, olakšava se postavljanje upita i smanjuje opasnost od pogrešnih odgovora koji se mogu pojaviti usled korišćenja različitih imena viših taskona ili štamparskih grešaka.
Baza je organizovana tako da se izveštaj (odgovor) može razlikovati od samog upita. Elementi koji se mogu pojaviti u izveštaju su svi elementi preko kojih se postavljaju upiti. Upotrebom kurzorom miša, moguće je markirati “kućicu” ispred imena polja, čime se odredjuje da se u izveštaj uključi i informacija koja se nalaze u markiranom polju. U izveštaju se uvek kao prva informacija javlja jedinstveni eksikatski broj (Ex.no) kojim je označen svaki pojedinačni herbarski list. Preko ovog broja moguće je doći i do ostalih informacija koje su u ovom obliku nedostupne, a nalaze se u integralnoj bazi podataka.
Podatke u izveštaju je moguće sortirati prema klasifikacij, lokalizaciji ili prema godini sakupljanja. Ključ sa sortiranje se odredju jednostavnim markiranjem “kućice” ispred imena polja za sortiranje.
Tipovi izveštaja i njihovo preuzimanje
Pančićev herbar se sastoji od preko 10000 slogova i time program za određene upite može da izdvoji vrlo veliki broj slogova koji zadovoljavaju traženi uslov. Zbog ograničene brzine prenosa informacija preko Interneta ugrađena je mera predostrožnosti koja se ogleda u tome da se finalni izveštaj šalje u celini odmah nakon upita samo u slučaju kada u izveštaju ima manje od 51 sloga. U tom slučaju izveštaj se pojavljuje u vidu tabele koja se po potrebi može i snimiti (desni taster miša na tabelu i "Save Frame As...").
Ako izveštaj sadrži više od 51 izdvojenog sloga program ih arhivira (ZIP-uje) a korisnik dobija mogućnost da ih naknadno preuzme (Desni taster miša na link i "Save Link As..."). Posle preuzimanja korisniku arhivu treba da raspakuje i da izveštaj pregleda u svom Internet pretraživaču.