Nomenklator Pančićevih biljnih taksona
Tokom svog četrdesetdvogodičnjeg rada na istraživanju biljnog sveta na Balkanskom poluostrvu, Josif Pančić je otkrio, proučio, opisao i imenovao sam ili zajedno sa R. Vizijanijem i S. Petrovićem, 193 za nauku novih biljnih taksona. Među njima se nalazi 131 nova biljna vrsta, 47 novih varijeteta i 7 za nauku novih formi (Mayer, Diklić 1967, Diklić 1996, 1998).
Od 131 biljne vrste koje je Pančić u svojim delima objavio kao nove za nauku, za 32 taksona uz navedeno ime nije dat obavezan morfološki opis, zbog čega su oni po pravilima Kodeksa botaničke nomenklature, okvalifikovani kao “nomen nudum” (“golo ime” ili “samo ime”), i kao takvi, ne mogu da se verifikuju kao taksonomski valjani. Od 23 samo imenovanih taksona 11 ih je kasnijom analizom pančićevog materijala dobilo odgovarajuće ime ili odgovarajući taksonomski status. (vidi nomenklator)
Za 78 Pančićevih opisanih taksona je naknadnim revizijama ustanovljeno da predstavljaju sinonime ili homonime već opisanih i imenovanih biljaka.
Sinonimi (synonym) predstavljaju različita imena za istu vrstu. Pojava sinonima se događa u slučaju kada različiti botaničari istu vrstu sa različitih lokaliteta opišu pod različitim imenima. Po pravilima Kodeksa botaničke nomenklature ime vrste koje je prvo objavljeno u nekom od naučnih časopisa ili botaničkoj monografji postaje važeće naučno ime, a ono drugo ime koje je objavljeno kasnije postaje njegov sinonim.
Homonimi
(homonym) predstavljaju ista imena koje su različiti botaničari dali različitim vrstama. Prema botaničkom Kodeksu prvo objavljeno ime ostaje važeće, a za drugo se mora naći drugi naziv.Od preostalih Pančićevih biljaka, 39 opisanih i objavljenih novih taksona, naknadnim revizijama je dobilo nižu sistematsku vrednost ili je zadržalo Pančićeve statuse na nivou podvrsta, varijeteta i formi.
I na kraju 55 vrsta vaskulanih biljaka koje je Pančić opisao kao nove na području Balkana još uvek su zadržali isti status i mogu se smatrati najznačajnijim pančićevim botaničkim otkrićima. Međutim, treba imati na umu da se trenutni satutusi različitih Pančićevih taksona ne mogu smatrati definitivnim, i da će buduća savremena taksonomska i sistematska istraživanja pokazati da su možda i neki taksoni koji se danas smatraju sinonimima ili nižim taksonima možda ipak dobre vrste kako je to još Pančić smatrao.
Nomenklator Pančićevih taksona prikazan u ovom obliku baziran je na taksonomskim i sistematskim radovima Diklića i Mayera (Mayer, Diklić 1967, Diklić 1996, 1998) i u manjoj meri je dopunjem i korigovan na osnovu novije taksonomske literature i ličnog rada autora ovog izdanja na obradi Pančićevog herbara i literature.
Mayer, Ernest, Diklić, Nikola: Nomenclator Pancicianus.- U: Pančićev zbornik u spomen 150. godišnjice njegovog rođenja - Recuel des Travaux é dité a l’occasion du 150 anniversaire de la naissance de Josif Pančić / ur. Mladen Josifović, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1967, Odeljenje prirodno - matematičkih nauka, str. 3 - 26.
Diklić, Nikola: Pančićev rad u oblasti fitotaksonomije - otkrića za nauku novih biljnih vrsta. - U: Josif Pančić, Život i delo - Josif Pančić sabrana dela knj. 11, ur. Tatić, B., Ćurčić, B., Janković, M., Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva Beograd, 1998, str. 243-258.
Diklić, Nikola: Josif Pančić (1814 - 1888). - U: Život i delo srpskih naučnika (Lives and work of the Serbian scientistis) / ur. Miloje Sarić, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1996, Biografije i bibliografije, Knjiga I, II odeljenje, Odbor za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla, Knjiga 1, str. 1 - 61.
S obzirom na veliki doprinos Josifa Pančića razvoju ukupne evropske botanike sredinom i krajem prošlog veka, mnogi evropski botaničari su mu iskazali posebnu pažnju i poštovanje, posvećujući mu svoja botanička otkrića.