Pančićev pedagoški rad

Nije lako ni jednostavno razumeti a još manje oceniti značaj pedagoškog rada Josifa Pančića, posebno iz današnje perspektive tehnološki razvijenog društva u eri elektronske komunikacije, obilja informacija, lako pristupačnih baza i intenzivne razmene podataka.  Medjutim, neosporna je činjenica da je Pančićev prilog utemeljenju i daljem razvoju ne samo Univerziteta u Beogradu već celokupnog školskog sistema Kneževine Srbije, ogroman. Čovek široke kulture, poliglota i izvanredan poznavalac srpskog jezika, stvorio je srpsku naučnu terminologiju velikog broja naučnih disciplina. Osnovao je Mineraloški i Geološki zavod, Zoološki i Botanički kabinet i oglednu Botaničku baštu. Pančićeva stručna, naučna i pedagoška karijera u Srbiji počinje ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića o njegovom postavljenju za honorarnog (kontraktualnog) profesora Liceja u Beogradu septembra meseca 1953. g. na Katedri jestastvene istorije i agronomije. Prvi nastavni zadaci su obuhvatili predavanja botanike, zoologije, mineralogije sa geologijom i agronomije a kasnije mu je poverena i nastava meteorologije i fizičke geografije. Po dobijanju srpskog državljanstva 16. aprila 1854.g. ukazom Ministrastva prosvete od 7. oktobra, postaje stalni (dejstvitelni) profesor jestastvenice i agronomije. Kada je Licej transformisan u Veliku školu, uvedena je i funkcija rektora. Josif Pančić je 6 puta bio rektor Velike škole a kada je Filozofski fakultet podeljen na dva odseka:   Istorijsko-filološki i Prirodno-matematički, profesori Prirodno-matematičkog odseka su izabrali Pančića za svog starešinu. Pod teretom obaveza, Pančić upućuje molbu Akademskom savetu da ga oslobodi predmeta agronomija a od 1877. g. zadržava samo Katedru botanike i upravu  Botaničke bašte. U toku svoje plodne univerzitetske karijere Pančić je napisao prvi udžbenik zoologije "Jestastvenica za učenike velike škole. Deo prvi: Zoologija, Zoologija po Miln-Edvardsu, Agasicu i Lajnisu" 1864. g., zatim "Jestastvenica za učenike Velike škole. Deo treći: Mineralogija i Geologija. Mineralogija i Geologija po Naumanu i Bedantu" 1867.g. i "Jestastvenica za učenike Velike škole. Deo drugi: Botanika. Botanika po Šlajdenu" 1868.g. Dopunjeno izdanje Zoologije se štampa 1872. a drugo izdanje Botanike 1873.g. Pedagošku studiju "Jestastvenica u osnovnoj školi", u kojoj obrazlaže uverenje da je neophodno uvesti jestastvenicu u osnovne škole, je objavio 1876.g.