Životni put Josifa Pančića

Pančićevi preci su, prema predanju, poreklom iz Hercegovine. Ne zna se kada su se doselili u Ugrine, selo na padinama Velebita, u sastavu opštine Bribir gde su krajem XVIII veka živela tri brata Grgur, Mate i Pavel. Josip, četvrto dete Pavela, se rodio 5. (17.) aprila 1814.g. Osnovnu školu je završio u Gospiću a njegovo dalje školovanje je preuzeo stric Grgur, župnik u Gospiću, koji ga je odveo i upisao u gimnaziju na Rijeci. U tada šestorazrednoj gimnaziji u kojoj se nastava izvodila na latinskom jeziku, Josip je, osim solidnog znanja iz svih predmeta, stekao i sposobnost da se potpuno služi latinskim i nemačkim jezikom a sam je naučio francuski, engleski, talijanski i malo španskog. Nakon završetka gimnazije, upisao se na visoku školu REGIA ACADEMICA SCIENTIARUM (1830) u Zagrebu, na Filozofski fakultet. Međutim, s obzirom da su prirodne nauke, za koje je Pančić imao posebnu sklonost, bile slabo zastupljene na tom fakultetu, upisuje se na Medicinski fakultet  u Pešti na kome se u to vreme održavala i nastava iz prirodnih nauka. Stric Grgur mu pruža podršku u vidu pomoći od 15 forinti mesečno. Pored ostalih predmeta, Pančić je pratio predavanja iz botanike tada poznatog botaničara Sadlera. Studije je okončao doktorskom disertacijom iz botanike    pod naslovom Taxilogia botanica koju je posvetio stricu Grguru. Za doktora medicine je promovisan 7. septembra 1843. g. Prva Pančićeva služba nije bila državna. Zaposlio se u Rukbergu (Banat) kao domaći učitelj i lekar sa platom od 400 forinti godišnje i besplatnim stanom. Posle Rukberga se vraća u rodni kraj i nakon kratkog perioda, opet uz stričevu pomoć, odlazi u Beč. U toku godine dana u Prirodnjačkom muzeju je proučio i odredio do tada prikupljene biljke i istovremeno slušao predavanja čuvenog botaničara Endlera. Za vreme boravka u Beču došao je u dodir sa Miklošičem i Vukom. Po Vukovom savetu odlazi u Srbiju i u drugoj polovini maja 1846. g., za vlade kneza Aleksandra Karađorđevića, stiže u Beograd. Prvo postavljenje, kao kontraktualni lekar i fizikus Jagodinskog okruga, dobio je u februaru 1847. g. Iste godine je tražio otpust iz austrougarskog i zatražio srpsko državljanstvo a krajem godine (12.XI) dobio je premeštaj u Kragujevac gde je postavljen za privremenog okružnog fizikusa. U toku boravka u Jagodini, Pančić je posećivao i Ćupriju u kojoj je upoznao Ljudmilu, ćerku barona Kordona,  isprosio je i u januaru 1849. g. se venčao u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji. Četiri godine kasnije Pančić je postavljen za profesora prirodnih nauka u Liceju, prvo pod ugovorom, a  kada je dobio srpsko državljanstvo (1854), Josif Pančić je postavljen za redovnog profesora u Liceju. U Liceju, a kasnije u Velikoj školi, Pančić je radio do kraja života. Radom, ličnošću, načinom života delovao je vaspitno na mnoge generacije polaznika Liceja i Velike škole. Svojim naučnim radom stekao je najveća priznanja i svom narodu obezbedio visoko mesto među drugim kulturnim narodima. Time je Pančić vezao zauvek svoj život za Srbiju.